Обавештење

OБАВЕШТЕЊЕ

Дана 23.2.2017. у згради Вишег суда у Шапцу, одржан је радни састанак кривичних одељења виших судова са подручја Алелационог суда у Новом Саду. Састанку су присуствовали в.ф. председника  Вишег суда у Шапцу - Мирослав Алимпић, судија Апелационог суда у Новом Саду - судија Слободан Велисављевић, судије Вишег суда у Шапцу - Иван Лазаревић  и Гордана Цмиљановић, судије Вишег суда у Новом Саду – Ненад Симовић и Биљана Делић, судија Вишег суда у Суботици – Милена Радивојев, судија Вишег суда у Сомбору- Валентина Кнежевић, судија Вишег суда у Сремској Митровици - Горан Гњидић, судија Вишег суда у Зрењанину- Бакош Илеш и судија Основног суда у Лозници – Зорица Цветиновић.

Тема састанака била је разматрање спорних правних питања достављених од стране Вишег суда у Шапцу, Вишег суда у Суботици, Основног суда у Шапцу, Основног суда у Лозници, Основног суда у Суботици и Основног суда у Сенти.

Након изјашњења о спорним правним питањима, једногласно су усвојени следећи закључци:

1. Поводом питања кривичног одељења Основног суда у Суботици, постигнута је сагласност по свим питањима изузев питања да ли поводом притужбе на рад полиције, судија за претходни поступак треба да доносе одлуку у виду одговарајуће процесне форме, или не, обзиром да став кривичног одељења Вишег суда у Суботици, са којим су се сложила кривична одељења Вишег суда у Шапцу, Вишег суда у Новом Саду, Вишег суда у Сремској Митровици и Вишег суда у Зрењанину, а према ком судија за претходни поступак не доноси одлуку у виду одговарајуће процесне форме, већ о свом ставу по питању основаности притужбе, обавештава стране дописом, није подржан од стране кривичног одељања Вишег суда у Сомбору, које сматра да поводом притужбе на рад полиције, судија за претходни поступак треба да доносе одлуку у виду одговарајуће процесне форме, будући да је у одредби чл.269.ЗКП, прописано да се у кривичном поступку одлуке доносе у форми пресуде, решења и наредбе.

2. Сагласност није постигнута ни у вези са питањем кривичног одељења Основног суда у Сенти, које гласи:“ У чијој функционалној надлежности је саслушање окривљеног коме је притвор одређен без саслушања зато што није био доступан суду, а након лишења слободе“, обзиром да став кривичног одељења Вишег суда у Суботици да се у наведеној ситуацији окривљени доводи судији за претходни поступак, који га саслушава на околност постојања разлога за притвор а потом доноси одлуку о томе да ли се решење о одређивању притвора оставља на снази, или укида притвор, а у ситуацији када је притвор одређен решењем већа, списе предмета са записником о саслушању доставља већу које у законом прописаном року од 48 часова, одлучује да ли ће се решење о одређивању притвора оставити на снази, или ће се притвор укинути, није прихваћен од стране кривичног одељења Вишег суда у Шапцу, према ком окривљеног коме је притвор одређен без саслушања зато што није био доступан суду, након лишења слободе, треба да саслуша судија за претходни поступак само уколико је он донео решење о одређивању притвора, с тим да из разлога целисходности, саслушање окривљеног на околност постојања разлога за притвор у ситуацији када је притвор одређен решењем судије појединца или већа, у законом прописаном року од 48 часова треба да се изврши од стране судије или већа које је притвор одредило.

Како су се председници кривичних одељења Вишег суда у Новом Саду, Вишег суда у Зрењанину и Вишег суда у Сомбору сагласили са ставом кривичног одељења Вишег суда у Шапцу да у наведеној ситуацији, саслушање окривљеног на околност постојања разлога за притвор, треба да буде у функционалној надлежности оног ко је притвор и одредио, док је председник кривичног одељења Вишег суда у Сремској Митровици, изнео став да у случају да је притвор одређен решењем већа, није нужно да се саслушање окривљеног обави пред већем у пуном саставу, те да исто може обавити и само један судија уколико је члан већа које је одредило притвор, то по наведеном спорном питању није постигнута сагласност.

3. Сагласност није постигнута у вези са питањем кривичног одељења Основног суда у Шапцу, које гласи:“ Да ли суд може обавезати надлежно јавно тужилаштво да сноси трошкове поступка настале у фази тужилачке истраге или у фази предузимања доказних радњи, обзиром да став кривичног одељења Вишег суда у Шапцу са којим су се сагласила кривична одељења Вишег суда у Новом Саду, Вишег суда у Суботици, Вишег суда у Сомбору и Вишег суда у Сремској Митровици, а према ком трошкове кривичног поступка који настану пред јавним тужилаштвом треба да сноси надлежно јавно тужилаштво, није подржан од стране кривичног одељења Вишег суда у Зрењанину, које сматра да Законик о кривичном поступку не садржи ни једну одредбу која би могла да буде основ за доношење одлуке да се надлежно јавно тужилаштво обавеже да сноси трошкове поступка.

4. Сагласност није постигнута у вези са питањем кривичног одељења Основног суда у Лозници, које гласи:“Да ли у ситуацији враћања оптужнице ради отклањања недостатака који не мењају у битном чињенични опис дела у диспозитиву оптужног акта, јавни тужилац мора суду да достави нову оптужницу, или недостатке на које је указано може отклонити и у форми дописа“, обзиром да став кривичног одељења Вишег суда у Шапцу са којим су се сагласила кривична одељења Вишег суда у Новом Саду, Вишег суда у Суботици, Вишег суда у Сомбору и Вишег суда у Зрењанину, а према ком се недостаци могу отклонити и у форми дописа којим се врши прецизирање оптужног акта, који се заједно са оптужницом доставља странакама и представља саставни део оптужнице, није подржан од стране кривичног одељења Вишег суда у Сремској Митровици, које сматра да се у наведеним ситуацијама мора поднети нова оптужница.

5. Сагласност није постигнута ни у вези са питањем кривичног одељења Вишег суда у Шапцу, које гласи:“Да ли у ситуацији у којој у фази преткривичног поступка за кривично дело за које је прописан скраћени поступак, након што је по предлогу јавног тужиоца, судија за претходни поступак донео решење о одређивању притвора против осумњиченог, а по предузетим радњама испитивања сведока, јавни тужилац предложио укидање притвора и потом донео решење о одбацивању кривичне пријаве, које је постало правноснажно, судија за претходни поступак треба да донесе формално решење о обустављању кривичног поступка, или не“.

Поводом наведеног спорног питања изнето је више различитих мишљења с тим да став да је у таквој ситуацији неопходно да судија за претходни поступак треба да донесе решење којим се обуставља кривични поступак, заступају судија Вишег суда у Шапцу, Гордана Цмиљановић, судија Вишег суда у Сомбору Валентина Кнежевић и још један члан кривичног одељења Вишег суда у Сомбору, затим председник кривичног одељења Вишег суда у Новом Саду, судија Ненад Симоновић, судија тог суда Биљана Делић и председник кривичног одељења Вишег суда у Зрењанину, док супротан став заступају председник  кривичног одељења Вишег суда у Шапцу, судија Иван Лазаревић, председник кривичног одељења Вишег суда у Сремској Митровици, судија Горан Гњидић, кривично одељење Вишег суда у Суботици, и двоје чланова кривичног одељења Вишег суда у Сомбору.

Како поводом наведених питања није заузет јединствен став, то је констатовано да ова питања као спорна треба доставити Апелационом суду у Новом Саду на разматрање.

Председник кривичног одељења

Иван Лазаревић