Виши суд у Шапцу

                                                                      И С Т О Р И J A T

I   ПРАВОСУЂЕ У ПОДРИЊУ У XIX ВЕКУ   1)

 Постоји мишљење да је суд нахијски у Шапцу постојао од 1805 .године, али писани документи потврђују да је успостављен 1807.године са члановима суда : Андрија Витомировић из Дреновца ,Остоја Спуж из Шапца , Станко Н. из Бошњака И Теодор Н. из Шапца. Суд ( Магистрат ) је постојао и радио до 1812.године , како се види из сачуваног Протокола Шабачког Магистрата од 1808 године - 1812.године .

После Другог српског устанка суд у Шапцу је основан по Уредби Кнеза Милоша 01. јула 1823.године, а почео са радом 13. јула 1823.године . За првог председника изабран је Сима Мијаиловић - Слома . Суд је у ово време и потом више пута мењао назив : ''Магистрат нахије Шабачке  ''  Суд Шабачки ,'' Суд Нахије Шабачке'',  ''Магистрат Шабачки'' , ''Изправичество окружја Шабачког ''- 1835.година,  ''Магистрат Окружја Шабачког'' - 1837. године , а од 1838.године ''Суд Окружја Шабачког ''.

Према Уставу од 838.године у Србији су три врсте судова: Примилитерни ( касније Општински ) , Окружни и апелациони, а касније је основани четврти Врховни суд. У Подрињу су Окружни суд у Шапцу за Округ Шабачки и Окружни суд у Лозници за округ подрињски. Од 1823.године до1900.године у Окружном суду у Шапцу је било 29 председника суда а 83 судије , да би у Окружном суду у Лозници ( од оснивања 1834.година до 1900.године ) било 22 председника и 56 судија.

1.)Подаци из књиге Право, правда и правосуђе у Подрињу.

II   ПРАВОСУЂЕ У ПОДРИЊУ У XX ВЕКУ  2)

1.ПРАВОСУЂЕ У ПОДРИЊУ 1900-1914

1.1 Организација судова у Србији 1900-1914

Организација судова у периоду од почетка XX века па до Првог светског рата, заснива се на Закону о устројству судова од 20. фебруара 1865.године и закона о изменама и допунама овог Закона од 17.априла 1890.године. Та организација је оснажена Уставом Краљевине Србије од 1903.године. До 1912. године, у Србији је било устројено 26. првостепених судова, Апелациони суд, Касациони суд и велики број општинских (сеоских) судова. У сваком првостепеном суду је морало бити најмање три судије, рачунајући и председника, један секретар, потребан број писара и осталог особља. Суд је имао једно или више одељења.

Шабачки првостепени суд са седиштем у Шапцу, обухватао је својом месном надлежношћу срезове: Мачвански, Поцерски и Посаво-тамнавски. На овој територији је било 57 општинских судова, у Мачванском срезу 30. Првостепени судови су судили кривичне, грађанске, пупилне и трговачке предмете, као и у периоду после 1865.године. У кривичним предметима, судили су сва злочинства и преступљења, која нису Законом дата "у надлежност особених судова или власти". Ове предмете судило је веће од тројице судија. У периоду од 1900. до краја 1914. године, у првостепеним судовима кадровска попуњеност је била потпуна и у складу са Законом о устројству судова и Законом о судијама. Шабачки првостепени суд је у овом периоду имао председника суда и пошест судија, од којих је један био "судија за неспорна дела", по једног секретара, рачуновођу и већи број писара и осталих чиновника У овом суду је у овом раздобљу укупно радило: председник суда - четири, чланова суда - судија 24, секретара - десет, рачуновођа - шест, писара и осталих чиновника -53. Суд у првим годинама, поред кадровских проблема, има и потешкоћа око смештаја. Свакако највеће тешкоће су настале због ратних прилика, а нарочито када је почео Први светски рат (јул 1914.године). Због ратних прилика, нису сачувани писани трагови о раду Суда у тим ратним годинама, сем неких предмета.

2. Правосуђе у Подрињу 1918-1944.

2.1. Организација судова 1918-1944.

    Видовдански устав из 1921.године поставио је темељ модерној организацији правосуђа. Чланом 109. Устава, проглашава се независност судства: "Судови су независни. У изрицању правде они не стоје ни под каквом влашћу но суде по законима". У истој одредби прописује се "да судови и судске надлежности могу установити само законом", а забрањује се успостављање ванредних судова. Закон о уређењу редовних судова из 1929.године. усталио је систем правосуђа у држави. Редовни судови били су срески, окружни, трговачки, апелациони и Касациони суд.

2.2. Организација судова  у Подрињу 1918-1944.

     На почетку овог периода на подручју Подринског округа остала је организација судова из предратног периода, уз оснивање среских - градских судова (истражни и извршни) у Шапцу и Лозници. Дакле, постојала су два првостепена суда (у Лозници и Шапцу), три среска - градска суда (у Богатићу, Шапцу и Лозници) до укидања 1926. године, и општински судови у свим општинама. Лознички првостепени суд је престао да ради 1931. године, али је 1938. године основан Окружни суд у Лозници, док је Шабачки првостепени суд претворен у Окружни суд од 1931.године, када су основани и почели да раде и срески судови (у Шапцу, Лозници, Богатићу, Владимирцима, Љубовији и Крупњу). У овом периоду мењао се број и статус општинских судова.

2.3. Окружни суд у Шапцу од 1931. до 1944.

     Законом о уређењу редовних судова из 1929.године у Југославији је успостављен систем правосуђа и утврђено да су редовни судови срески, окружни, трговачки, апелациони и Касациони суд. Међутим, у Србији реализација овог Закона у односу на организацију судова почиње тек на основу Закона о установљењу среских и окружних судова на подручју Апелационог суда у Београду, од 26. новембра 1930.године. Окружни суд са седиштем у Шапцу имао је надлежност на подручју Подринског округа, у Дринској Бановини. Стварна надлежност овог суда је утврђена као и осталих окружних судова, у чл. 14 Закона о уређењу редовних судова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца из 1929.године. У 1939. години Окружни суд у Шапцу је имао председника суда, једанаест судија, осам судијских приправника, пет архивских чиновника, седам званичника, осам служитеља и седам дневничара, Што представља доста бројан колектив, иако је суду смањена месна надлежност а и надлежност у другом степену. Суд је 1938.године наставио рад у својој згради, а у њој је био смештен и Срески суд у Шапцу. У септембру 1944.године Окружни суд у Шапцу је имао председника суда и четрнаест судија.

3. Окружни суд у Шапцу 1944-1949.

3.1. Оснивање Окружног народног суда у Шапцу

    На дан 5. децембра 1944. године Народноослободилачка скупштина Подринског округа у Шапцу изабрала је Окружни народни суд у Шапцу од десет чланова. Састав Суда био је; Урош Славковић, судија из Шапца (председник), Душан Ђурашевић, судија из Лознице, Илија Бркић, земљорадник из Глушаца, Љубисав Митић, земљорадник из Комирића, Цвеја Јевтић, земљорадник из М. Бошњака, Драгомир Суботић земљорадник из Драгодола, Васа Бабић земљорадник из Н. Села. Радосав Јакшић, опанчар из Шапца, Сава Јелић, земљорадник из П. Добрића и Радмила Миљковић, студент из Шапца. На следећој седници Скупштине изабрана су још двојица судија и то: Душан Ђорђевић, судија из Шапца и Лука Стевић, земљорадник из Мојковића.

    Окружни народни суд у Шапцу почео је да ради 30.децембра 1944.године.

3.2. Рад Окружног суда до 1. јула 1949. године

    Смештајни услови суда били су веома неповољни јер су у згради Окружног суда смештени и Окружни и Срески суд у Шапцу. Техничка опремљеност била је на нивоу оскудице, без писаћих машина, хартије и другог писаћег прибора. Недостатак службеника, а нарочито стручно оспособљених за рад, представљао је велики проблем.

    У циљу ефикаснијег рада свих народних судова, министар правде и Врховни суд Србије су упућивали окружне судове да конкретно и чешће врше надзор над среским народним судовима на свом подручју. Председник Окружног суда у Шапцу је лично и на други начин, сваког месеца, а касније свака три месеца, вршио увуд у рад среских судова. Срески судови су достављали писане извештаје сваког месеца, а претходно су их разматрали  и усвајали на конференцији суда. Надзор и увид Окружног суда над среским судовима се односио на услове рада, радну дисциплину, квалитет и квантитет рада, уз захтев да се систематски и организовано изучавају нови прописи и "политика нове власти".

3.3. Укидање Окружног суда у Шапцу 1949. године

    Законом о уређењу народних судова, чл. 52, на предлог министра за правосуђе, Влада НРС донела је Уредбу о укидању постојећих и оснивању нових окруШних судова на територији НРС, изузев Окружног суда за град Београд. Ова Уредба је донета и ступила на снагу 11.јуна 1949. године. Њоме је укинут и  Окружни суд у Шапцу а његова надлежност је прешла на новоосновани Окружни суд  Области београдске са седиштем у Београду, који је добио месну надлежност на подручју среских судова у Богатићу, Лозници, Владимирцима и Шапцу. Подручје Азбуковачког среза, односно Среског суда у Љубовији, припало је под месну надлежност новооснованог Окружног суда у Титовом Ужицу.

    Окружни суд у Шапцу престао је са радом 1. јула 1949. године. Ово стање трајало је до 1. августа 1951.године.

4. Окружни суд у Шапцу од 1951. до 2000. године

4.1. Организација и надлежност Суда

    Суд је почео да ради 1. августа 1951.године. Подручје месне надлежности Суда обухватало је територију тадашњих срезова Поцерског, Посавотамнавског, Мачванског, Јадранског, Азбуковачког и Рађевског, са 290.387 становника. Истовремено то је било подручје мадлежности среских судова са седиштем у Богатићу, Владимирцима, Крупњу, Лозници, Љубовији и Шапцу. Подручје надлежности суда смањило се при утврђивању границе Аутономне Покрајине Војводине 1955.године, када је општина Мачванска Митровица са шест села из среза Мачванског припојена срезу Сремске Митровице. У време развоја самоуправљања дошло је и до уситњавања правосудних органа (судова, јавних тужилаштава), па је на подручју Окружног суда у Шапцу основан Срески суд у Коцељеви, који је почео са радом 15. фебруара 1961. године.

    У Социјалистичкој Републици Србији донет је Закон о редовним судовима, 11. новембра 1977.године, којим је у парничном поступку учињена значајна промена у прерасподели надлежности између општинских и окружних судова. Окружним судовима, као првостепеним, остало је да суде: спорове о утврдјивању и оспоравању очинства и материнства: спорове о постојању, непостојању и поништају брака и развод брака; а скоро сва остала материја пренета је на општнске судове. Окружни суд је претежно другостепени и решава управне спорове у малом обиму. Законом о измени и допуни Закона о редовним судовима од 28. новембра 1981. године, чл. 23 став 1, проШирена је надлежност окружних судова у управној материји, у односу на управне акте органа МРЗ и Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања. Међутим, Окружни суд у Шапцу није имао предмете управних аката МРЗ, јер је седиште ове Заједнице било у Ваљеву, па је те предмете радио Окружни суд у Ваљеву. Законом о редовним судовима из 1989. године на општинске судове пренети су и спорови о постојању, непостојању и поништају брака, разводу брака као и спорови о утврдјивању и оспоравању очинства и материнства. Окружни судови су другостепени, а као првостепени решавају спорове из ауторског права и спорове који се односе на заштиту или употребу проналазака, узорака, модела или жигова или права на употребу фирме.

4.2. Кадрови у Окружном суду

    Од кадрова у суду, а нарочито судија, зависи законитост и ефикасност судске функције. Судије морају бити високо стручних и моралних квалитета, у одлучивању независни и самостални али потребног броја у суду, да би посао обављали ажурно. Број судија мора да прати одговарајући број правника (стручних сарадника и приправника) и осталог особља у суду. Положај судија, на првом месту, зависи од тога од којих кадрова се бирају, ко их бира и на који начин. Закон о судовима, од 1991. године, радикално је изменио услове и начин избора судија. Члан 3 гласи: "Председнике судова, судије и судије поротнике бира и разрешава Народна скупштина". Закон по први пут после Другог светског рата, прописује да је судијска функција стална, а председници судова и судије поротници се бирају на четири године и могу поново бити бирани.

 У периоду од 21.09.2001. године до 08.02.2002. године Окружни суд у Шапцу није имао председника суда а у том периоду је функцију заменика председника суда обављао судија Окружног суда Гојко Лазарев.

Од 1900.године до1999.године у Окружном суду у Шапцу је било председника 20  а 175 судија.

У времену од 1900. до 1931. године и потом од 1938. до 1944.године постојао је и Окружни суд у Лозници и у том периоду било је председника 9 а судија 55, а ван овог времена у XX веку па и данас Окружни суд у Шапцу је једини суд на подручју Подриња,( 8 општина ) , сада Округ Мачвански.

Од 1931.године у Србији, па и на подручју Подриња почели су да раде Срески судови  
( Шабац, Лозница, Богатић, Владимирци, Крупањ и Љубовија) да би од 1963.године добили назив Општински , а основан је и суд у Коцељеви, тако да и данас има седам .

Општински ( примилитерни , сеоски ) судови су престали да постоје у Србији почетком 1945.године .

2) Подаци из књиге Право, правда и правосуђе у Подрињу.